Dokument u kojem se navode ciljevi Evropske komisije za plan „REPoverEU“ nedavno je objavljen. On naglašava važnost uštede energije, diverzifikacije uvoza energije i ubrzanja onoga što se naziva „Evropska tranzicija čiste energije“. Želja EU da se odvikne od ruskih ugljovodonika znači da će morati da pronađe naftu i gas iz drugih dijelova sveta kako bi popunila nedostatke u snabdevanju.
Evropska komisija je iznijela detalje plana za povećanje kapaciteta EU za obnovljivu energiju i smanjenje njenog oslanjanja na ruska fosilna goriva, istovremeno priznajući da će postojeća postrojenja za ugalj možda morati da se koriste „duže nego što se prvobitno očekivalo“. Ukupno, plan predviđa dodatnu investiciju od 210 milijardi evra između 2022. i 2027. Kada je riječ o udjelu obnovljivih izvora energije u energetskom miksu EU, Komisija je predložila da se sadašnji cilj od 40% do 2030. godine poveća do 45%.
Predlozi Komisije došli su istog dana kada su vlade Danske, Nemačke, Holandije i Belgije rekle da će težiti kombinovanom cilju od najmanje 65 gigavata priobalnog kapaciteta vjetra do 2030. Do sredine vijeka, oni imaju za cilj 150 GW kapaciteta.
Na frontu fosilnih goriva, situacija je izazovna. Rusija je u toku 2021 godine bila najveći snabdevač i naftom i prirodnim gasom za EU, navodi Eurostat. Komisija je saopštila da će za objezbeđivanje snabdevanja naftom biti potrebno čak 1,5 do 2 milijarde evra investicija. Za uvoz dovoljno tečnog prirodnog gasa i gasa iz cjevovoda iz drugih izvora, procjenjuje se da će do 2030. godine biti potrebno oko 10 milijardi evra. Sve navedeno dolazi u trenutku kada je EU rekla da želi da bude neutralna od ugljenika do 2050. U srednjem roku, želi da se neto emisije gasova staklene bašte smanje za najmanje 55% do 2030, što EU naziva svojim „prilagođenim za plan od 55”.
Paralelno, neki od postojećih kapaciteta za ugalj bi takođe mogli da se koriste duže nego što se prvobitno očekivalo“, saopštila je Komisija.
Tokom konferencije za novinare, visoki predstavnik EU za klimu Frans Timermans priznao je da bi korišćenje manje prirodnog gasa u prelaznoj fazi značilo „možda ćete koristiti ugalj malo duže – što ima negativan uticaj na vaše emisije. Ali ako u isto vrijeme, kao što mi predlažemo, ubrzate uvođenje obnovljivih izvora energije — sunca, vjetra, biometana — onda imate suprotno kretanje“, rekao je on.
Timermans, koji je izvršni potpredsjednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor, naglasio je važnost pronalaženja sredine. „Ako zaista možemo da uradimo ono što kažem – da smanjimo potrošnju energije u kombinaciji sa bržim uvođenjem obnovljivih izvora – smanjićemo naše emisije čak i brže nego ranije. I onda, naravno, imaćemo malo veće emisije ako se ljudi malo duže drže uglja, ali moramo da postignemo ravnotežu tako da, u ravnoteži, ne bismo povećali naše emisije – nadamo se da ih čak i smanjimo. “ rekao je on.
Ugalj ima značajan uticaj na životnu sredinu, a Greenpeace ga opisuje kao „najprljaviji i najzagađujući način proizvodnje energije.
Saopštenje Evropske komisije izazvalo je kritike brojnih ekoloških organizacija. “Ovi planovi bi trebalo da ubrzaju tranziciju čiste energije – ali najnovija strategija Evropske komisije daje jednom rukom, a uzima drugom”, rekla je Eilidh Robb, aktivistkinja za borbu protiv fosilnih goriva u „Friends of the Earth Europe“. „Takozvani REPoverEU sadrži korisne i neophodne korake ka obnovljivim rešenjima, ali istovremeno omogućava skoro 50 infrastrukturnih projekata i proširenja fosilnih goriva“, rekao je Rob.
Photo: Mia Bucher | Picture Alliance | Getty Images
